Ivana Master Kolateral

Ivana Master...

0

Affection

Views
Likes
Favorites
Comments
0
0
0
0
Daleko u neistrazenim zaledjima jedne zabacene oblasti zapadnog spiralnog kraka Galaksije nalazi se maleno, neugledno, zuto sunce. Na orbiti oko njega, na rastojanju od priblizno devedeset sedam miliona milja, nalazi se beznacajna plavozelena planeta ciji su stanovnici, koji su nastali od majmuna, toliko primitivni da jos smatraju digitalne rucne casovnike strasno zgodnom idejom. Ta planeta ima - ili, da budemo precizni, imala je - jedan problem, koji se moze ovako opisati: vecina njenih stanovnika bila je uglavnom nesrecna. Kao resenje ovog problema predlagane su mnoge stvari, ali sve su uglavnom bile povezane s kretanjem nekakvih malenih, zelenih komada hartije, a to je zaista cudno, jer ti mali, zeleni komadi hartije nisu i sami bili nesrecni. Zbog toga je problem opstajao: ljudi su uglavnom bili zlovoljni, a mnogi su se osecali bedno, cak i oni s digitalnim casovnicima. Sve je veci bio broj onih koji su pocinjali da misle kako su svi napravili veliku gresku jos onda kad su sisli sa drveta. A neki su i drvece smatrali losom zamislju i rekli su da uopste nije trebalo ni napustiti okean. A onda, jednog cetvrtka, skoro dve hiljade godina posto su izvesnog tipa prikovali za drvo zbog toga sto je rekao da bi bilo sjajno kada bi ljudi, za promenu, poceli da se ponasaju ljubazno prema drugim ljudima, jedna devojka koja je za svoj gros sedela u nekom kaficu u Rikmansvortu, iznenada je shvatila u cemu su sve vreme gresili i najzad dokucila nacin na koji bi se svet mogao pretvoriti u dobro i srecno mesto. Ovoga puta sve je bilo u redu, stvar je bila sigurna i niko nije morao nikog da prikucava za drvo. Ali, na zalost, pre nego sto je stigla da to nekome javi telefonom, doslo je do uzasne, glupe katastrofe i ideja je zauvek izgubljena. Ova prica ne govori o tome. Ali govori o toj uzasnoj, glupoj katastrofi i nekim njenim posledicama.
Nikolina Bobic
Photos 35
Likes 616
Favorites 271
Comments 325